Uživati u vinu

Čitajući razne relevantne (i manje relevantne) časopise koji se tiču struke, kao i novine, magazine i slične publikacije, nailazima iznova na isti „sindrom“.

Pozabavimo se malo sve češćom pojavom „How to“(kako se zovu na Engleskom jeziku) članaka.
„Kako da…“ iza ovog početka, možete proizvoljno ubaciti šta god vam prvo prodje kroz glavu – „promeniti automobilsku gumu“, „ušiti dugme“, „uživati u vinu“ ili nešto slično.

Upravo ovo (pret)poslednje mi bode oči, jer se postavljaju (uglavnom) neka kruta pravila u nečemu što prvenstveno treba da predstavlja uživanje.

Zato se ja neću baviti „Kako da uživate u vinu“ tematikom – baviću se opisom zašto JA, a nadam se da će barem jedna osoba koja pročita ovaj tekst, takodje početi da uživa u vinu. Možda ćete to biti baš VI.

Krenimo od samog početka – kako nastaje vino:

Suva definicija bi glasila ovako – „Vino je proizvod fermentacije grožđanog soka(šire) pod uticajem mikroorganizama(kvasaca), tokom koje se dobija alkohol, ugljen-dioksid(CO2) i oslobadja energija(toplota).“

Pošto smo prošli kroz suvoparni tehnički deo, možemo da predjemo na jedan manje načnu definiciju, koju ja mnogo više volim – vino nastaje u vinogradu. Kao i sa svim poljoprivrednim proizvodima, kombinacija brige, klime, pravih postupaka u pravo vreme, ljubavi, iskustva, tehnologije, želje i malo sreće, daće finalni proizvod koji će biti bolji ili lošiji – u zavisnosti od svih ovih faktora.

Vratimo se na širu (grožđani sok) – ona je bezbojna, bez obzira da li je u pitanju crno ili belo grožđe. Još jedna stvar – vino je crveno, grožđe je crno. Bilo je crveno oduvek, od Kraljevića Marka do SFRJ, a onda je postalo crno (što priznaćete, nema smisla, ipak je crveno bila boja vladajuće političke partije).

Crvena i roze vina dobijaju boju iz kontakta sa pokožicom grožđa, koji može da traje duže ili kraće. Roze se može i praviti dodavanjem manje ili veće količine crvenog vina belom.

U redu, sada smo saznali kako nastaje vino – dodjimo konačno do uživanja.

Uparivanje vina i hrana, a samim tim i uživanje u njima obuhvata prvo lagano osluškivanje (dok se ne izveštimo), a zatim i koncentrisano slušanje onoga što nam kažu četiri osnovna čula za uživanje u vinu – čulo vida(oko), čulo mirisa(nos) i čulo ukusa(jezik sa usnom dupljom gde se prepliće sa čulom dodira) i čulo dodira(taktilna senzacija). Postoji i peto, čulo sluha, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Drugim rečima, ukoliko se koncentrišemo i uložimo samo malo vremena, jedan naizgled prost proizvod, a u suštini izuzetno složen, nam može zaokupiti i aktivirati svih pet čula i obogatiti naš život još jednim nesvakidašnjim iskustvom.

Previše ljudi jede i pije bez razmišljanja o tome kakav ukus ima neko jelo ili piće, samim tim, hrana i piće zadovoljovaju samo osnovnu potrebu – glad ili žeđ, a time se gubi iz vida trud, ljubav i zalaganje nekoga, kao i čar onoga što je pred vama.

Naučite da verujete svom nepcu i ono će vas veoma retko izneveriti. Da bi počeli da verujemo našem nosu i nepcu, krenućemo od početka. Zvučaće suludo, pijemo tečnosti celog život, ali isprobajte da uživate u prvom sledećem piću na ovaj način i verujem da ćete se prijatno iznenaditi, na prvom mestu, usporite, a zatim:

- Posvetite vreme (15-30 sekundi) vinu koje je pred vama. Obratite pažnju kako izgleda u čaši, slobodno ga zavrtite, pogledajte kako ostavlja tragove na čaši i pokušajte da pretpostavite kakve će teksture biti.

- Pomirišite vino i ne brinite ako ne možete da identifikujete sve na šta to vino miriši, na početku i ne treba.
Najčešće odgovor koji čujem kada pokušavam ljudima da predočim ovo je – „Ja ne mogu to da osetim…“ ili varijacija na temu. Par trenutaka posle toga ću jednostavno reći „Grejpfrut.“ i većina ljudi će reći „Jeste!“.

Sa druge strane, često čujem da ljudima vino miriše „kiselo“ ili „slatko“. Arome koje osetite, nemaju previše veze sa tim da li je vino „kiselo“ ili „slatko“ – kada vino miriše „kiselo“ najčešće je to zbog prisustva citrusnih aroma (grejpfrut, limun, lajm itd) što je opet donekle i logično jer nas citrusi mahom asociraju na kiselo.

Vina koja su „slatka“ na mirisu su najčešće cvetnog (floralnog) karaktera, jer ukoliko malo razmislimo – kada ste poslednji put pomirisali ili pojeli kiseli cvet?

Ovo je početnička greška koja nas uči da ne trčimo pred rudu i da ne donosimo nagle zaključke. Na mirisu ne možete da osetite ni „kiselinu“ vina ni koliko je to vino „slatko“, možete samo da pretpostavite – osim toga, najveći broj vina spada u suvu kategoriju. (odnosno nema ili ima veoma malo zaostalog šećera)

- Konačno, vreme je da probamo vino – nemojte ga odmah progutati, već ga „promućkajte“ po ustima, tako da vam vino obloži celu usnu duplju. Na ovaj način ćete osetiti količinu šećera (na vrhu jezika), nivo kiselina , tanine (ukoliko je crveno vino u pitanju) kao i kakvu teksturu vino poseduje, odnosno telo. Pokušajte da prepoznate neke od mirisa koje ste osetili. Uvucite malo vazduha i izdahnite taj vazduh kroz nos.

Na ovaj način ćete i osetiti ukoliko alkohol nije balansiran. (osetićete peckanje od blagog ka izraženom ukoliko jeste)

Probajte da osetite koliko dugo te arome ostaju i koliko dugo ostaje „utisak“ o vinu pošto ste ga progutali, ovo se zove završnica ili finish, deli se na tri grupe, sa po dve prelazne – kratki, kratki ka srednjem, srednji, srednji ka dugom ili dugi finish.

Pomenuh gore telo vina, pa hajde i to da razjasnimo, najlakši način da zapamtite 3 osnovne grupe su: lagano telo (kao voda), srednje telo (kao mleko), puno telo (kao jogurt). Ukupno postoji 5 grupa:

- Lagano (kao voda)
- Lagano ka srednjem (ili srednje ka laganom), ovo je kao mleko sa 0% mlečne masti.
- Srednje – ovo je kao obično mleko koje ima izmedju 2.2 i 4% mlečne masti.
- Srednjeg ka punom, ovo predstavlja jogurt sa manjim procentom masti – fit varijanta.
- Punog tela(ovo je masni jogurt koji ide uz burek)

Za kraj, mada je bolje reći novi početak – oko 80% uživanja u hrani i piću potiče od aroma koje osećamo. Ukoliko samo pojedete ili popijete bez razmišljanja, vi sami sebi oduzimate tih 80%.

Verujem da je krajnje vrijeme da se to promeni, zato – uživajte!

FILO (First In, Last Out)

Naslov predstavlja moju modifikaciju principa FIFO (First In, First Out) sa kojim verujem da se većina srela. Ukoliko se niste sreli sa ovim principom ranije, on ima široku primenu u ugostiteljstvu, ali i nekim drugim privrednim granama.

Sam princip obuhvata korišćenje (lako kvarljivih) proizvoda kojima je rok upotrebe bliži kraju ili isticanju u odnosu na proizvode kojima je rok upotrebe duži. Pošto ovo meni zvuči prilično komplikovano, ilustrovaću primerom:

Danas je petak, napravili smo dezert koji može da se sačuva 48 sati, jasno ćemo ga označiti sa nalepnicom na kojoj piše datum proizvodnje (današnji) i rok upotrebe (48 sati, od danas). Osim toga, stavićemo taj dezert ispred dezerta koji ćemo napraviti sutra, kako bi osigurali da prilikom prijema porudžbine dezert koji smo napravili danas bude iskorišćen pre dezerta koji ćemo napraviti sutra… Uf… Ovo je prilično konfuzno na papiru, ali je veoma jednostavno u praksi…

Ukratko, kakve veze ima ovaj princip sa naslovom teksta? Odgovor je – nikakve, barem ne očigledne.

Tokom boravka u Meksiku, konačno sam došao do pozicije koju većina nas željno isčekuje – pozicije menadžera.
„Konačno sam dobio svoj tim!“ – pomislih. Mojoj sreći nije bilo kraja, pošto sam poletnog i ambiciznog duha. Veoma brzo sam shvatio da stvari neće ići niti lako, niti kako sam zamislio.

Krenimo od početka, prva stvar i ujedno i jedna od najvažnijih – jezička barijera. Činjenica je da nisam znao španski (u medjuvremenu sam progovorio, koliko-toliko) te da su me gledali kao indijanca (igrom slučaja, većina lokalnog stanovništva su potomci indijanaca) koji je došao da „njima soli pamet“.

Drugo – došao sam sa nepune 23 godine, moja ekipa se u početku sastojala od dvojice momaka od 19 godina, dvojice momaka od 30tak godina, dvojice od 40tak. Moj direktni pretpostavljeni je imao 27 godina i bio je medju najmladjim, ako ne i najmladji menadžer restorana.
Tim se u medjuvremenu podmladio, tako da je trenutni sastav: dvojica momaka od 19, dvojica od 20tak i dvojica od 30tak. Ovim mi je u neku ruku olakšano da „rukovodim“ ekipom. Ipak, morao sam da im dokažem da postoji razlog zašto sam tu.

Treće – uspostavljanje autoriteta: Ovo je definitivno najveći izazov i svaki dan vodim bitku sa svojim timom oko ovoga, ali nailazim na sve manje i manje otpora i na sve više i više podrške. Upravo zbog ovoga mi je drago i verujem da radim dobru stvar.

Naime, bilo mi je jasno da svoj autoritet ne mogu da izgradim na osnovu hijerarhije, odnosno da princip „Uradićes to zato sto ti JA, KAO MENAŽDER, KAŽEM“ neće funkcionisati. Prvenstveno zato što su u pitanju Meksikanci, koji su nam po mentalitetu i temperamentu mnogo bliži nego što možemo zamisliti.
Osim ovoga, takodje imam problem sa autoritetom – neću poštovati nekoga zbog činjenice da je hijerarhijski iznad mene, iako ću raditi ono što od mene traži dokle god to ulazi u domen mog posla.
Ova bitna stavka – „ulazi u domen mog posla“, veoma brzo dolazi do izražaja ukoliko je nečiji autoritet izgradjen na osnovu činjenice da je hijerarhijski iznad mene jer ću odbijati (na to imam pravo, jer su moje dužnosti jasno definisane i činjenica da radim nešto van tih dužnosti je uglavnom moja dobra volja) da radim dodatne stvari koje ne ulaze u moj opis posla.

Zato sam pristupio gradjenju odnosa sa njima, prijateljskom odnosu, ali kojim je jasno definisano šta je njihova uloga, a šta moja.

Išao sam logikom „Uradićeš to zato što te JA (VLADA) pitam.“, medjutim, ovaj pristup je zahtevao da im pokažem koliko sam vredan i koliko radim. Da bih im to pokazao, svakim danom sam bio barem pola sata pre njih tu i uvek sam izlazio poslednji. First In, Last Out.

Ovakav pristup, je urodio plodom, barem sa jednim delom tima. Prvi put kada sam naišao na nepoštovanje autoriteta od strane odredjenih članova tima, veoma jasno sam im stavio do znanja da ne želim da uvlačim hijerarhiju u igru, ali da ukoliko budem morao, učiniću to.
Ovo je dalo privremene rezultate.

Ipak, sa istim članovima tima ću voditi „bitku“ tokom sledeća 2 i po meseca, posle čega će konačno prihvatiti da će biti kako ja želim. U nekoliko navrata je moj menadžer morao da interveniše i da pojasni odredjenim članovima kako stvari funkcionišu. Ni dan-danas mi nije jasno zašto moram da teram ljude da rade svoj posao, ali mislim da je ovo opet odlika Meksikanaca i verujem Srba, koje za razliku od Amerikanaca, moram da teram da rade svoj posao. (Princip – „Ne možes ti mene da platiš toliko malo koliko ja mogu malo da radim.“)

Treći i poslednji put kada sam naišao na nepoštovanje autoriteta, jedan od članova tima se izvukao na čistu „tehnikaliju“, zbog koje sam ostao pola sata duže na poslu nego što je trebalo – 13og dana rada bez prestanka po 12 sati ili više.
Posle ovog ispada, sutrašnjeg dana sam se oglušio o „savet“ svog pretpostavljenog i njegovo insistiranje da „imamo neke od najboljih konobara u hotelu“, odlučio sam da preziciram zaduženja – stavku po stavku, svakog od njih. Uključujući i koliko čaša i kojeg tipa (crveno ili belo vino, čaše za vodu) mora da se nalazi u svakoj od servisnih stanica. Jasno sam im objasnio i zašto sam odlučio ovo da uvedem kao pravilo – usled nepoštovanja „nepisanog“ dogovora, o koji su se oglušili, sastavili smo pisana zaduženja. Prve večeri, pregledao sam servisne stanice i video da jedna od njih, ima 35 čaša za belo vino, i 15 čaša za crveno, umesto ukupno 50 čaša za crveno. Sve ostalo je bilo završeno. Samo sam im pokazao zaduženja i zamolio ih da nameste sve kako treba. Isti član tim zbog kojeg sam i uveo ova pravila, je rekao da „Nije bitno, jer ćemo ionako sve to sutra iskoristiti da postavimo restoran.“, odgovorio sam da to „Nije bilo pitanje, već su vam to zaduženja, na papiru, gospodo, požurite, da bih mogao da vas pustim kući.“

Uz negodovanje, zamenili su tih 35 čaša. Od tada je prošlo nešto više od 2 nedelje i od tada, svaki put se nalazi tačno 50 čaša za crveno vino i 50 čaša za vodu u toj servisnoj stanici.

Ali ja i dalje dolazim pre njih i izlazim posle njih…

Poslovna politika

Danas sam ponovo imao priliku da vidim toksičnu poslovnu politiku u praksi – nešto što ne bi trebalo da se dogadja, a dogadja se stalno.

Istina, nema veze sa ugostiteljstvom ili hotelijerstvom, ali ima veze sa pristupom poslovanju i tretmanu klijenata/gostiju.

Krenimo od početka: pošto živim sam i koliko-toliko znam da obavljam sve kućne poslove (naučio sam to kako ne bih zavisio od mame i tate, što ne znači da NEĆU prihvatit njihov poziv na ručak/večeru), odlučio sam da se rešim jednog koji ne mogu da podnesem – peglanja. Peglanje ne mogu da smislim, naročito ukoliko su košulje u pitanju.

Tu dolazimo do malog problema, jer imam veliki broj košulja i nosim ih svakodnevno, kao i u svakoj poslovnoj prilici. Na jednom od tih ručkova, majka me je pitala kako se snalazim sa peglanjem košulja, na šta sam ja zatreptao okicama i rekao: „Pa znaš mama… Baš mi se nakupilo jedno 10tak košulja… Mrzelo me je da peglam…„, očekujući: „Pa donesi kod majke da ti opegla…„(nisam tvrdio da volim sve te kućne poslove koje većina ljudi uzima zdravo za gotovo)

Umesto toga, dobio sam odgovor koji je poslužio kao inspiracija za ovaj članak – „Imaš u kraju 3 radnje koje rade hemijsko čišćenje, mislim da nude i peglanje košulja i čula sam od xxxx da je X odlična!„. (namerno ne navodim imena)

Naoružan ovim informacijama, otišao sam do prve, visoko preporučene. Ulazim unutra i vidim radnicu koja se prilično dosadjuje i odgovara na poruku – jer nemaju previše posla.
„Sačekaj samo sekund.“ (izmedju redova: dok odgovorim na poruku). Upitao sam da li peglaju košulje i dobio (nevoljan) potvrdan odgovor. Upitao sam onda koja je cena i dobio odgovor – 110 dinara.

Drugim rečima 1 euro (zaokružujemo). Upitao sam da li imaju možda neki popust u na količinu, jer bih u proseku donosio izmedju 7 i 12 košulja nedeljno. (7 do 12 eura)

„Pa zavisi koja količina.“
„Od 7 do 12 košulja nedeljno.“
„Ne verujem, već su nam niske cene, ali morate sa vlasnikom o tome, dolazi posle 3.“
„Hvala Vam puno na informacijama, dovidjenja!“

Oko 4 sata sam ponovo otišao do iste radnje i postavio ista pitanja vlasniku, ključni delovi razgovora:

„Mene konkretno zanima da li možete da mi izadjete u susret, jer su Vas preporučili, a zainteresovan sam za peglanje košulja.“
„Zavisi kako.“
„U proseku bih nedeljno koristio vaše usluge za 7 do 12 košulja, pa me zanima da li biste možda mogli da mi izadjete u susret i da mi donekle olakšate – finansijski, u vidu nekog popusta na količinu – recimo jedna besplatna košulja na svakih 5.“
„Ne, to je mala količina.“
„U redu, da li bismo onda to mogli da napravimo neki dogovor da to bude na svakih 10 košulja jedna besplatna.
„Ne, to nam je baš mala količina.“
„Razumem da je to mala količina, ali mene tih 7 do 12 košulja na nedeljnom nivou košta, 7 do 12 eura, puta 4 nedelje mesecno to mi je izmedju 28 i 48 eura na mesečnom nivou. Puta 12 meseci godišnje, to mene košta izmedju 340 i 550 eura. Ta jedna košulja mi smanjuje troškove za 10% na svakih deset kosulja, ili 20% na svakih pet, na godišnjem nivou. Vi u svakom slučaju dobijate preko 250 eura prometa na godišnjem nivou u najgorem, a preko 450 u najboljem slučaju. Osim toga, pretpostavljam da ću biti zadovoljan Vašom uslugom, pa bih Vas preporučio dalje, jer sam ja čuo za Vas preko nekoga ko Vas je preporučio.“ – izveo sam kompletnu računicu, u nadi da će shvatiti moju poziciju i činjenicu da upravo gleda u 250-450 eura koje neko želi da mu ostavi.
„Ma neeee, to je nama mala količina.“
„Pa u tom slučaju, ne bih Vas više zadržavao, pretpostavljam da će mi jedna od ove druge dve izaći u susret. Hvala Vam na vremenu, dovidjenja.“
„Dovidjenja.“

Stvano se trudim da budem izuzetno pristojan kada pregovaram o poslu, jer iako je ovo Srbija, gde je mnogo češćo slučaj da vas ljudi tapšu po ramenu i sa sistemom „Š’a pijes?!“, naučio sam da vas ljudi uglavnom poštuju ili se barem upristoje ukoliko ste „na note“, odnosno ono što se na engleskom kaže „Prim and proper“.

Vratimo se analizi ovog pregovora i toksičnoj poslovnoj politici:

- Ja sam osoba koja želi da koristi njihove usluge
- Oni žele da ostvare što veći profit
- Ja želim da platim što manje, a da dobijem što bolju i kvalitetniju uslugu.
- Naše dve ideje su dijametralno suprotne, drugim rečima, treba potražiti kompromis

Objasnili smo motivaciju, predjimo na kompromis:

- Moja fleksibilnost se ogleda u želji da sam smanjio svoje zahteve za 50%, odnosno bio sam voljan da smanjim svoj predlog sa 20%, na 10%.
- Nasuprot tome, oni nisu pokazali nikakvu fleksibilnost i od samog početka su stajali iza svoje mantre „To je nama mala količina.“
- Pridržavajući se svoje mantre, oni su uspeli ne samo da oduzmu sebi tih 250-450 eura prometa na godišnjem nivou, već su uspeli da naprave jedno negativno iskustvo – demonstrirajući da nisu dobri poslovni pregovarači i da im uopšte klijenti/mušterije nisu bitne. Oni kao PRUŽAOCI USLUGE, ne rade sa ODEĆOM, već rade sa LJUDIMA.

Na kraju, dolazimo do najtoksičnijeg dela – oni ne poseduju monopol, u okolini se nalaze TRI radnje koje se bave hemijskim čišćenjem i na moju konstataciju da će mi jedna od njih sigurno izaći u susret – kao i činjenica da sam upravo poneo mojih 250-450 eura sa sobom, oni reaguju sa dovidjenja.

Apsolutno je nebitno koliko dobro poslujute, ovakav pristup je NEPRIHVATLJIV. Svaki klijent/gost, svaki put mora da ima osećaj da je dobio VIŠE nego što je platio, makar i to bila jedna košulja na svakih pet ili deset. Ovako se pravi pozitivno iskustvo i „word of mouth“, besplatni marketing koji je neprocenjiv.

Epilog: u prvoj sledećoj radnji, koja se nalazi u mojoj zgradi, ne samo da su mi izašli u susret i dali mi jedno besplatno peglanje na svakih pet, već me to zadovoljstvo košta 80 dinara po košulji.

Beogradski Holiday Inn po četvrti put dobitnik nagrade Torchbearer Award

Treću godinu u kontinuitetu i po četvrti put, beogradski hotel „Holiday Inn“, dobitnik je nagrade „Nosilac baklje“ (Torchbearer Award) za područje Evrope, koju dodeljuje „InterContinental Hotels Group“ (IHG).

logo_holiday_inn

IHG grupacija u Evropi trenutno ima 620 hotela, 95 je u pripremi, pa biti među četrnaest najboljih svakako je veliki podsticaj i pokazatelj još jedne uspešne godine za beogradski „Holiday Inn“. Ključ je, kažu u ovom hotelu, angažovanje svakog pojedinca.

- Poređenja mogu biti nezahvalna, pošto je svaka godina poslovanja specifična i karakteristična sama za sebe. Ono na šta možemo biti ponosni je broj ostvarenih noćenja u prethodnoj godini, broj održanih manifestacija u konferencijskim salama i „Belexpocentar“ hali. Upravo impresije i ocene naših gostiju su nam omogućile da budemo nominovani i još jednom osvojimo prestižnu nagradu „InterContinental Hotels Group“ za Evropu – kaže u razgovoru za „eKapiju“ direktorka hotela Slavica Bogosavljević.

bg_holiday_inn6

Ona napominje da je kao i u prethodnim godinama, „Holiday Inn“ u 2013. godini realizovao niz ideja koje karakterišu njegov mlad i kreativan tim.

- Predstavili smo u novom ruhu i kompaniju „Belexpocentar“ u okviru koje poslujemo, redizajnom vizuelnog identiteta. Svakako, ne mogu a da ne spomenem akcije „Go Green“ i „Holiday Inn Art“, te istim tempom nastavljamo i u 2014. godini, gde već početkom godine pripremamo jedno iznenađenje za naše goste.

bg_holiday_inn8

Kako bi održao visok nivo kvaliteta, hotel neprekidno ulaže u nove i redefinisanje postojećih sadržaja. Krajem 2012. započeo je plan reinvestiranja, a deo planova za 2014. godinu su i nova ulaganja.

- S obzirom da je sve vreme prisutna visoka okupiranost hotela koja svakako utiče na stepen iskorišćenja, ali i sa željom da ispratimo nove trendove, hotel „Holiday Inn“ tokom šest godina uspešnog poslovanja u kontinuitetu investira kako u sobe tako i u javne prostore. Investiranje u naše zaposlene, njihovo obrazovanje i unapređenje je svakako prioritet. Istovremeno, nastavljamo trend ulaganja u objekat, te se već možemo pohvaliti osveženim izgledom restorana i terase.

bg_holiday_inn12

Unapređenje kvaliteta usluge deo je i borbe za poziciju na tržištu, koje se gotovo svakodnevno preoblikuje. Sve veći broj hotela u Beogradu beleži dobre poslovne rezultate, a najavljeno je i otvaranje nekoliko novih objekata visoke kategorije. Direktorka Bogosavljević kaže da uslovi poslovanja nisu jednostavni, ali da je konkurencija korisna.

- Zdrava konkurencija i dobri poslovni rezulati nas raduju, jer je na taj način Beograd kao destinacija uzdignut na viši nivo, i motiviše nas da održimo isti kvalitet usluge i nastavimo da budemo inovativni kao i do sada.

Izvor: eKapija

170 godina od prvog hotela u Beogradu

Hoteli podignuti u 19. veku su mahom bili nosioci modernizacije i evropeizacije Beograda, koji je do tada bio orijentalna turska varoš. Ovi objekti su najčešće diktirali savremene evropske tokove, pa su tako hoteli bili među prvim objektima podignutim u stilu romantizma, zatim akademizma i eklekticizma.

stari_bg_hotel_kod_jelena

Kod Jelena

Prvi beogradski hotel podignut je 1843. godine i zvao se „Kod jelena“, da bi deceniju kasnije njegov naziv promenjen u „Staro zdanje“. Hotelska zdanja su takođe služila za smeštaj raznih institucija, pa je tako u „Starom zdanju“ otvorena prva pošta, kao i prva uprava železnica u Beogradu.

Beograđani i njihovi gosti moći će da pogledaju kako je nekada izgledalo “Staro zdanje“, ali i brojni drugi hoteli na izložbi “Hoteli u Beogradu (1843-2013)“. Izložbu organizuje Udruženje istoričara arhitekture i arhitekata „Distrikt 6“u saradnji sa Kućom legata i njome će obeležiti 170 godina od izgradnje prvog hotela u Beogradu.

Izložba će biti otvorena 13. septembra u 20 časova, u Galeriji Kuće legata (Knez-Mihailova 46) u Beogradu. Postavka obuhvata fotografije hotela iz perioda izgradnje, stare razglednice, kao i fotografije sadašnjeg izgleda, uz projekte osnova hotelskih zdanja. Većina fotografija i razglednica potiču iz autorizovanih privatnih zbirki kolekcionara i fototeka ustanova i institucija kulture.

Izložba kroz četiri celine prikazuje nastanak i razvoj hotelskih objekata u Beogradu. Prva celina posvećena je hotelima koji su srušeni i danas više ne postoje, pa je zato ova celina i najinteresantnija, jer omogućava publici da se susretne sa Beogradom koji više ne postoji i skreće pažnju na izgubljeno arhitektonsko nasleđe.

Na prvu celinu se nadovezuje druga, u kojoj su prikazani hoteli koji su tokom vremena izgubili svoju namenu ili više nisu u funkciji. Treća celina prikazuje hotele prve polovine 20. veka, koji su u tom periodu bili centri kulturnih zbivanja i okupljanja intelektualne elite Beograda. Poslednja celina prati razvoj hotelske arhitekture od 1946. godine do danas, što znači da hronološki pregled obuhvata i prve decenije 21. veka.

Svečano otvoren Falkensteiner u Beogradu

U Beogradu je juče otvoren hotel Falkensteiner Belgrade sa četiri zvezdice. Hotel ima 170 smeštajnih jedinica, a u njega je uloženo 45 miliona evra.

logo_falkensteiner_hotel_belgrade- Izabrali smo Beograd jer nam je posebno zanimljiv turizam na vodi, a ovaj grad leži na dve reke. Pored toga, čim se Srbija bude ekonomski oporavila, očekujemo da će u njoj turizam biti jedna od glavnih privrednih grana – rekao je Otmar Michaeler, predsednik uprave austrijske hotelske kompanije „Falkensteiner Michaeler Tourism GroupAG (FMTG AG) uoči svečanog otvaranja Falkensteiner hotela.

bg_falkensteiner_hotel_belgrade2Kompanija je u izgradnju ovog objekta koji spada u kategoriju gradskih hotela, sa četiri zvezdice superior, i poseduje 170 smeštajnih jedinica, uložila oko 45 miliona evra.

bg_falkensteiner_hotel_beograd- Očekujemo da ćemo uloženi novac vratiti u roku od 15 godina, a sam objekat je projektovan tako da neće zaostajati u vremenu bar narednih 45 godina – rekao je Michaeler.

bg_falkensteiner_hotel_belgrade5Zgradu hotela Falkensteiner na Novom Beogradu projektovao je poznati arhitekta Boris Podrecca, koji je objasnio kako zgrade koje on projektruje ni u jednom gradu nisu iste.

bg_falkensteiner_hotel_beograd6- Mi ne radimo konfenkciju, već odelo po meri. Ono što najviše vezujem za Beograd je dihotomija jer Beograd ima dve reke, dva grada, Novi Beograd i staro gradsko jezgro, dva glavna kluba „Partizan“ i „Crvenu zvezdu“ i još mnogo toga. To je ono što me je inspirisalo i što sam pokušao da ugradim u ovu zgradu, koja bi trebalo da bude deo građenja grada, ne zadržavanja vremena – kaže Podrecca.

bg_falkensteiner_hotel_belgrade7Agron Berisa, generalni direktor kompanije FMTG AG za Jugoistočnu Evropu rekao je za „Blic“ kako je ova kompanija zadovoljna dosadašnjim poslovanjem u Srbiji i da tu planira otvaranje još dva do tri hotela koji će najverovatnije biti smešteni na planinama.

Izvor: 24 sata | Autor: M. Ilić

Otmar Michaeler: Stara planina će biti najbolja planinska destinacija jugoistočne Evrope

Renomirani hotelski lanac „Falkensteiner Hotels & Residencesotvorio je nedavno svoj prvi hotel u srpskoj prestonici, a 21. marta organizovaće svečanost kojom će proslaviti početak rada.

logo_falkensteiner_hotels_and_residencesPredsednik uprave „Falkensteiner Michaeler Tourism GroupOtmar Michaeler govori za „eKapiju“ o planovima u Beogradu i na Staroj planini, o novom hotelu u Beču, proširenju portfolia u Hrvatskoj, o tome kako se na Jadranu može i letovati i zimovati i otkriva koje destinacije će njegova kompanija uskoro osvajati.

Kakvi su dosadašnji rezultati beogradskog hotela?

- Veoma smo zadovoljni rezultatima postignutim u prvim mesecima, ali svakako moramo da uložimo puno napora kako bi poslovanje hotela bilo još uspešnije. Otvaranje gradskog Falkensteiner Hotela Belgrade u decembru prošle godine veliki je izazov, imajući u vidu da sve do marta u gradovima nema mnogo događanja u oblasti biznisa.

bg_falkensteiner_hotel_belgradeMeđutim, veoma smo zadovoljni činjenicom da su hotelom oduševljeni kako domaći tako i međunarodni gosti. Nadamo se da odlične kritike koje smo do sada dobili neće prestati ni ubuduće. Naravno, ovo je za nas tek početak, jer je Srbija najmlađe tržište za naše Falkensteiner hotele, dok je Beograd turistička destinacija u razvoju.

Hoće li i blizina „Danube Busssines Centra“ doprineti rastu poslovanja hotela?

- Danube Business Center zajedno sa Falkensteiner Hotel Belgrade predstavlja zajedničku investiciju Falkensteinera i „M.O.F. Beta ImmobilienAG.

Naravno, očekujemo da će direktno povezani poslovni centar dovesti do porasta poslovanja, naročito u korporativnom i MICE području. Osim toga, ugostiteljske usluge našeg hotela mogle bi da koriste i firme koje imaju svoja predstavništva u Danube Business Centru.

Prošla godina je za kompaniju Falkensteiner bila uspešna i na polju planinskog turizma u Srbiji. Kakvi su vam dalji planovi na Staroj planini?

- Stara planina, zeleni centar koji je Srbija razvila i koji bi trebalo da bude dovršen u narednim godinama, predstavlja za nas izuzetno značajan projekat u vašoj zemlji.

Imamo nameru da Staru planinu razvijemo u najbolju planinsku turističku destinaciju jugoistočne Evrope, koja će biti atraktivna za posetioce tokom čitave godine. U saradnji s međunarodnim stručnjacima za turizam, kao što je, na primer, proizvođač ski-liftova „Doppelmayr„, radimo na tome da turistički centar na Staroj planini bude na najvišem nivou.

kz_falkensteiner_hotel_stara_planinaKljučno je da kompletan kompleks, izuzev dolazaka i odlazaka, bude „zona zabrane kretanja vozila“. Planirano je da po završetku radova celokupno odmaralište raspolaže sa 24 žičare i 151 stazom u zimskim mesecima. Osim toga, kompleks će obuhvatati još nekoliko hotela i drugih zanimljivih sadržaja.

U ovom trenutku ne mogu da preciziram da li sam Falkensteiner na Staroj planini planira još neke projekte.

Javno preduzeće „Stara planina“ najavilo je i da će „zelena lepotica“ uskoro dobiti sportski i rekreativni centar, bazen, SPA centar, komercijalne zgrade, „multifemili kuće“ sa apartmanima… Koliko će ovo biti značajno za Falkensteiner?

- Mi smo se koncentrisali na naš projekat. Naravno, u zavisnosti od ponude, postoji mogućnost saradnje posle otvaranja „multifemili kuće“, posebno za naše poslovne i turističke goste hotela. Ipak, o tome zasad ne mogu da kažem ništa više.

Falkensteiner je izuzetno aktivan i u Hrvatskoj. Prošle godine ste kod Zadra otvorili luksuzni kompleks „Punta Scala„, u kome je i „Hotel & SPA Iadera“ sa pet zvezdica. Po čemu je on specifičan?

- To je prvi hotel u Hrvatskoj koji je primljen u renomirano međunarodno hotelsko udruženje „The Leading Hotels of the World„.

hotel_and_spa_iaderaOn ima „Acquapura SPA“ centar veličine 6.000m², hamam na 700m², a karakteriše ga neprevaziđena arhitektura Borisa Podrecce i mediteranski dizajn Matteo Thuna, kao i jedinstven položaj na vrhu poluostrva Punta, direktno uz more.

U turističkom kompleksu Punta Scala, gde se osim Hotel & SPA Iadera sa pet zvezdica nalaze i Family Hotel Diadora sa četiri zvezdice i „Senia Residences„, zajedno sa međunarodnim stručnjacima integrisali složen smo sistem, koji omogućava mininalan uticaj na životnu okolinu.

U prvom planu bio je način izgradnje, koji je usklađen sa prirodom. Specijalno postrojenje obezbeđuje vodu za svakodnevnu upotrebu na tom turističkom poluostrvu i stvara energiju neophodnu za grejanje, odnosno hlađenje. Osim toga, pažljiv odnos prema okruženju osigurava i potpuno biološko postrojenje za prečišćavanje. Osim kada je reč o dolasku i odlasku, Punta Scala je „zona zabrane kretanja vozila“.

Kompleks ima centralnu ozelenjenu podzemnu garažu, čime se izbegava ostavljanje vozila ispred hotela.

Vaša kompanija je nedavno čitavu Hrvatsku ocenila kao izuzetno atraktivnu destinaciju, kojoj predviđa sve veći napredak. Koji je sledeći projekat Falkensteinera?

- Zasad ne planiramo nikakve nove sopstvene investicije u Hrvatskoj. Ipak, naš hotelski portfolio bismo proširili sa još nekoliko hrvatskih hotela koji odgovaraju našem brendu, u skladu sa ugovorom o upravljanju.

Kada je reč o budućnosti, veliki potencijal za razvoj vidim u uslužnom konceptu nekretnina, i to ne samo u Hrvatskoj. Apartmani za odmor su u poslednje vreme sve više u centru pažnje investitora. Takav način poslovanja uvek je dobra investicija i to pokazuje da samo posedovanje nekretnine često više nije dovoljno. Ona mora da se obogati zanimljivom ponudom usluga, a takođe i pitanje održivosti ima veoma važnu ulogu.

Može li Jadranska obala da postane i zimska destinacija?

- To je sigurno moguće, uz odgovarajuće proizvode i hotelsku ponudu. Okvirni uslovi u turističkim regijama, naravno, moraju biti adekvatni, ali u ovom slučaju Hrvatska čini sve što je potrebno kako bi se kontinuirano razvijala i privukla strane goste stalnim novim ponudama. Zahvaljujući Falkensteiner Hotel & SPA Iadera, mi smo zasigurno postavili osnove zimskom velnesu na Jadranskoj obali u Hrvatskoj.

Planirate li, možda, investicije i na crnogorskoj obali?

- Crna Gora sasvim sigurno ima bogat turistički potencijal, posebno u obalskom predelu. Ipak, trenutno u toj državi nemamo nikakve konkretne projekte.

Koji je sledeći veliki projekat kompanije Falkensteiner na globalnom nivou? Hoćete li osvajati i nova tržišta?

- Trenutno radimo na izgradnji našeg novog gradskog hotela u Beču – „Falkensteiner Hotel Wien Margareten„, koji će imati četiri zvezdice. Angažovali smo vrhunske stručnjake za dizajn, među kojima je i Matteo Thun. Otvaranje je predviđeno za početak leta. Kada govorimo o budućim tržištima, na kojima bismo želeli da budemo zastupljeni, Nemačka se, naravno, nalazi među prva tri.

Izvor: eKapija | Autor: M.S.

Time management u restoranu

Oprostićete mi na korišćenju anglicizama, ali mislim da „upravljanje vremenom u restoranu“, prosto ne bi prenelo poruku adekvatno.

Dobar konobar, dobar sommelier, ali i dobar menadžer, mora da zna kako da adekvatno rasporedi svoje vreme. Sve tri osobe ili pozicije, moraju znati da identifikuju kada je vreme da taktično napuste sto i posvete se sledećem. Dobar konobar, ali i dobar sommelier je na prvom mestu – dobar prodavac.

Parafraziraću jednog od svojih profesora: „Mi prodajemo običan proizvod, na neobičan način.“ – ovo izmedju ostalog, jeste jedna veoma široka definicija ugostiteljstva. Upravo ta prodaja je bitan segment i često, ona razlikuje dobrog konobar ili sommelier-a od prosečnog.

Medjutim, dolazimo u nedoumicu – kako prodati što više, a istovremeno rasporediti svoje vreme adekvatno, tako da svi gosti budu zadovoljni, a da mi pritom postignemo sve što smo planirali?

Jedna od tema na LinkedIn-u se bavila upravo ovom temom: „Kako vi prodajate vino?“ Osim nekolicine odgovara, koji su imali sličan oblik i mahom su postavljeni od strane sommelier-a ili ljudi koji se bave ugostiteljstvom, isticao se jedan, koji je dao čovek koji ne pripada branši, ali je čest gost dobrih restorana i voli dobra vina.

On se nije slagao sa jednim od delova moje prodaje – konkretno, mojim pitanje da li gosti imaju omiljenu sortu groždja – ovo je uglavnom moje drugo ili treće pitanje. Sa njegove tačke gledišta, mnogo je bolje da gostu postavimo 8-10 pod pitanja, kao na primer: „Kakva vina pijete tokom hladnijih perioda godina, a kakva tokom toplijih?“, „Kakva vina pijete uz meso, a kakva uz ribu?“, „Da li više volite laganija vina ili vina sa jakom taninskom strukturom“,  „Da li preferirate da pijete vino kao aperitiv ili dižestiv?“…

Ovakav pristup je dobar, možda i odličan, pod uslovom da: 1) Imate MNOGOOOOOO vremena 2) Imate goste koji se stvarno razumeju u vina i ovakva pitanja mogu da daju adekvatan odgovor 3) Imate MNOGOOOOO vremena. U svakom drugom slučaju, predstavlja veliko „gubljenje“ vremena, doduše, možda je gubljenje prejak izraz – neadekvatno rasporedjeno je možda bolji.

Moramo zapamtiti da su svi gosti jednaki i da ukoliko posvetimo više vremena jednom gostu, drugi gosti zbog toga mogu da „ispaštaju“ – a nama je cilj da svaki gost koji dodje u naš restoran, prilikom izlaska izadje sa osećanjem da je dobio VIŠE nego što je platio. Jedna od ključnih komponenata tog osećaja je personalizovana usluga.

Kako bi svakom gostu pružili personalizovanu uslugu i posvetili adekvatno vreme moramo naučiti kako da se adekvatno „povučemo“ i ostavimo goste da uživaju u jelu. Sada se moramo malo vratiti na najosnovnije ljudske želje – želju za pažnjom.

Ljudi obožavaju pažnju i to nije ništa novo – ključni moment je upravo u činjenica da posvetite svakom gostu dovoljno pažnje. Da bi to postigli, moramo naučiti kada je vreme da se izvinimo i napustimo sto, kako bi se posvetili sledećem.

Moj pristup je sledeći: ukoliko pričam sa gostima o vinu, saslušaću sa PUNOM pažnjom šta žele i ovo je apsolutno NAJBITNIJI MOMENAT. Znam da u trenutku dok pričam sa tim stolom, iza sebe imam verovatno 8 do 25 stolova kojima treba da posvetim pažnju, ali je apsolutno NEMOGUĆE posvetiti svima par minuta svog vremena.

Da bi saslušali nekoga sa punom pažnjom – iskoristite neke ili sve od sledećih trikova:

  1. Prilikom prilaska stolu, približite se i stanite, ćutite 2 sekunde – izgledaćete harizmatičnije. Ima veze sa podsvesnom percepcijom, jer je 2 sekunde dovoljno vremena da novi nadražaj dodje do mozga i da vas sve osobe za stolom primete.
  2. Raširite ruke sa otvorenim dlanovima i recite: „Dobrodošli u xxxxx“, i predstavite se (moje ime je Vlada i ja sam konobar/sommelier/menadžer), istovremeno pokazujući na sebe rukama glatkim i odmerenim pokretima i završite vašu predstavu sa otvorenim dlanovima i pozicijom u slovo „U“, kao da ih grlite sve zajedno.
  3. Gledajte sve ljude u oči dok pričate sa njima, trudeći se da zadržite pogled na svakom od gostiju barem 2 sekunde,a ne više od 4.
  4. Pričajte tiše i svesno menjate tonalitet glasa, završavajući rečenicu tiše nego što ste je započeli. Izgledaćete harizmatičnije – ovo takodje ima veze sa podvesnim utiskom koji ostavljate na ljude.
  5. Ukoliko u bilo kojem trenutku osetite da vam pažnja jenjava, zadržite dah par sekundi i pokušajte da se koncentrišete na osećaje u vašim  prstima i stopalima, znam da zvuči čudno, ali ukoliko probate da osetite sve moguće nadržaje u tom trenutku – činjenica da stojite verovatno više od 6 sati na nogama, način na koji vam prsti i stopala dodiruju pod i cipele i u tom trenutku se prebacite sa tim istim fokusom na goste… Rezultati neće izostati. Ovo je primenjivo i u ostalim segmentima života.

service46

Vratimo se sada na početak – kako se adekvatno „povući“ i posvetiti sledećem stolu. Ovde ću nažalost morati da prevodim svoj pristup sa engleskog na srpski i znam da ovo možda neće biti primenjivo u srpskom ugostiteljstvu – i zbog čega mi je neizmerno drago, zato što i dalje mislim da je naš pristup ugostiteljstvu mnogo više „gospodski“ i „prefinjen“ u odnosu na američki/zapadnjački.

Zapamtite: Dobar deo ugostiteljstva je predstava – jedini problem je što nikada nemamo scenario i sve moramo da rešavamo u hodu.

  1. Pričate sa gostima i u tom trenutku konobar donosi jelo: „Ne želim više da vas zadržavam i molim vas, uživajte u jelu, vratiću se ubrzo.“ – napravite blagi naklon uz iskreno osmeh, tokom kojeg uspostavljate kontakt očima sa svim gostima i pravite lagani korak, jednom nogom unazad. (Engl. „Thank you and please, enjoy your meal and I will be back in a couple of moments.“)
  2. Konobar ste i vreme je da predjete na sledeći sto: „Hvala vam dame i gospoda, drago mi da uživate, vratiću se uskoro“(Engl. „Thank you ladies and gentleman (možete i folks, ako je opuštenija varijanta), I am glad you’re enjoying yourselves/having a good time, I’ll be back in a couple of minutes, do enjoy!“), naravno uz osmeh, naklon i lagano povlačenje.
  3. Menažder vas zove: „Izvinjavam se dame i gospodo, ali menadžer me je upravo pozvao, uživajte u obroku i vratiču se prvom prlikom!“ (Engl. „Ladies and gentleman, please excuse me, I would love to stay and talk/chat (opuštenija varijanta) but my manager needs me/is calling me over. Do enjoy your meal and I will be back as soon as possible!“) – prilikom pomena nekoga ko je na višoj pozicij od vas i činjenica da vas treba zbog nečega u tom trenutku, svi ljudi će automatski shvatiti da „nije do vas“, već da neka druga osoba „oduzima njihovu pažnju“, a ne vi.

Nadam se da će vam neki od ovih trikova koristiti tokom poslovnih, ali i životnih poduhvata…

Hvala vam na pažnji dame i gospodi, ali menadžer me je upravo pozvao… ;)

U Beogradu počeo Sajam turizma

Međunarodni sajam turizma otvoren je danas na Beogradskom sajmu i trajaće do 24. februara, a na njemu će se predstaviti oko 1.000 izlagača iz 45 zemalja.

logo_sajam_turizmaSajam je otvorio ministar kulture Srbije Bratislav Petković, koji je kazao da se na teritoriji Srbije nalazi značajno kulturno nasleđe.

- Svi ti spomenici kulture utkani su u našu nacionalnu tradiciju i čine nas narodom bogate kulture – rekao je Petković.

sajam_turizma3

Sajam turizma 2012. godine

On je istakao da je 2013. u znaku obeležavanja jubileja – 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, i tim provodom u Srbiji će biti organizovane mnogobrojne aktivnosti, a jedna od njih biće na Međunarodnom sajmu turizma.

Sajam turizma u Beogradu, najveći u jugoistočnoj Evropi, pomoći će, kako je rekao, „boljem pozicioniranju Srbije u ekonomskom i kulturnom smislu“.

Predsednik Evropske asocijacije turističkih agencija Boris Žgomba kazao je da je turizam značajna privredna grana, koja u zemljama Evropske unije učestvuje sa udelom od pet do 25% u bruto domaćem proizvodu i godišnje ostvaruje promet od više od 350 milijardi evra.

Državni sekretar za turizam u Ministarstvu finansija i privrede Goran Petković je rekao da je Nemačka, koja je partner ovogodišnjeg Sajma turizma u Beogradu, odabrala kulturu kao svoju promotivni temu u 2013, što se uklapa u turističku ponudu Srbije u ovoj godini.

Petković je dodao da na ovogodišnjem Sajmu turizma prvi put učestvuje Kuba.

Na Sajmu će turističke organizacije, agencije, turoperatori, hoteli, planinski centri, banje, jezera, gradovi, regije i zemlje sa svih kontinenata, kao i druge atraktivne destinacije, posetiocima ponuditi popuste na aranžmane za predstojeću turističku sezonu.

Osim Međunarodnog sajma turizma, u halama beogradskog sajma organizuje se i Međunarodni sajam vina „BeoWineFair“ sa 140 izlagača iz Srbije i 13 iz inostranstva.

Na Sajmu vina promovisaće se vinski turizam i biće predstavljeni najugledniji domaći i regionalni proizvođači, vinski podrumi, kuće vina, kao i kompanije koje se bave proizvodnjom i distribucijom ovog pića.

U istom terminu, organizovaće se i Međunarodni sajam hotelsko ugostiteljske opreme HoReCa i Sajam suvenira „Posetite Srbiju“.

Regija partner Sajma turizma je Budva. Cena ulaznice je 300 dinara, a parking 200 dinara po satu.

Izvor: eKapija

Kopaonik će dobiti 15 km novih staza

Vršilac dužnosti generalnog direktora JP „Skijallišta Srbije“ Dejan Ljevnaić rekao je novinarima da će Kopaonik, izgrađom gondole od Brzeća do tog skijaškog centra, dobiti 15 kilometara novih staza. „U ovom trenutku, ski centar Kopaonik ima 55 kilometara staza, a izgradnjom gondole, staze će se proširiti i izgradiće se više od 15 kilometara novih“, rekao je Ljevnaić.

stara_planina14

Gondola na Staroj planini

Ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić potpisao je sa italijanskom kompanijom „Leitner“ AG, Memorandum o razumevanju, o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju gondole, i tom prilikom istakao da će ta kompanija uložiti sopstvena sredstva u izgradnju gondole, koja bi trebalo da bude završena do kraja iduće godine, kao i u opremu za veštački sneg i izgradnju nove žičare.

Država će, prema njegovim rečima, obezbediti zemljište i infrastrukturu – staze i veštačko jezero. Reč je o investiciji vrednosti 25 miliona evra, od čega samo izgradnja gondole košta 15 miliona evra.

Pored najavljenih investicija, prema rečima direktora Ljevnaića, ove godine predviđena je izgradnja dva šestoseda, od kojih je jedan na Krčmaru, a osim toga, sve staze će, u saradnji sa kompanijom Leitner AG, biti pokrivene sistemom za veštačko osnežavanje.

Prihodi JP „Skijališta Srbije“ na Kopaoniku godišnje iznose oko 3,5 miliona evra, a ovih dana zabeležen je i rekordan broj skijaša, samo juce je skijalo oko 7.000 ljudi.

Izvor: B92 | Autor: Tanjug

Blog na WordPress.com.
The Esquire Theme.

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.992 drugih pratioca