Moja praksa na recepciji hotela Zira

Poslednja nedelja februara, tačno dva meseca od moje odbrane diplomskog rada… bilo je samo pitanje dana kada će neki CV koji je moja mama – bez moje dozvole – štancovala i slala, privući pažnju i doneti ponudu koja bi podrazumevala višegodišnje obavezivanje ugovorom preko programa „Prva šansa“. To bi značilo kraj svim mojim snovima o karijeri u hotelijerstvu. Hotelski menadžeri, koji su bili spremni da me prime u radni odnos, zahtevali su da odradim bar mesec dana prakse u jednom od pet najboljih beogradskih hotela. Opet je problem bio stav mojih roditelja: “Dosta si volontirala, vreme je da počneš da radiš”. U „minut do dvanaest“ stigao je poziv Vladimira Zličića, pomoćnika šefa recepcije u “Ziri“, koji mi je ponudio obuku u njegovoj službi, na osnovu prijave koju sam poslala šest meseci ranije.

Koncept prakse na recepciji u Ziri jedan je od najboljih u zemlji s kojim sam upoznata. Studenti u intervalu od četiri meseca, jednom ili dva puta nedeljno, provode noćnu smenu na recepciji, gde se postepeno uvode u recepcijsko poslovanje. Kad savladaju property management system, steknu rutinu i neophodno samopouzdanje, uz sve veću samostalnost obavljaju radne zadatke u velikoj meri oslobođeni od odgovornosti za neminovne greške. Rad u trećoj smeni, ni približno dinamičan kao u preostale dve, a opet podjednako odgovoran, predstavljen mi je kao optimalan za učenje. Sve one noći protraćene na Internetu govorile su u prilog tome da ću rad noću moći da izdržim, ali nije bilo lako. Dešavalo se da mi se bioritam toliko poremeti da sam u hotel odlazila posle 38 sati nespavanja. Trudila sam se da se po efikasnosti mog rada to ne primeti i drago mi je što prigovora na moj rad nije bilo.

Trebalo mi je nekoliko nedelja da izađem iz grča, i stvarno počnem da učim. Fidelio, prijava gosta, odjava gosta, unos rezervacija, prodaja soba, preporučivanje atrakcija, dodela soba, night audit, sve to je postajalo sve jasnije i lakše, a da mi ni jednog trenutka nije ponestajalo elana da sa iskrenom dobrodošlicom dočekam svakog novog ili uz zahvalnost ispratim odlazećeg gosta.

Iako sam na praksi bila i u drugim hotelima pre Zire, ona će ostati „moj prvi hotel“. Odlično iskustvo i mesto gde sam naučila puno, upoznala zanimljive mlade ljude posvećene svom poslu i posvećene našem receptivnom turizmu. Da nisam dobila ponuda da budem deo tima u hotelu koji će se otvoriti, verovatno bih se u Ziri zadržala. Možda ću se jednog dana vratiti. Kad se samo setim procedure pozdravljanja gosta telefonom i rečenice, „good evening, you’ve reached hotel Zira, Zina speaking…” možda nam je i suđeno.

Autor: Zina Vukin