Poslovna politika

Danas sam ponovo imao priliku da vidim toksičnu poslovnu politiku u praksi – nešto što ne bi trebalo da se dogadja, a dogadja se stalno.

Istina, nema veze sa ugostiteljstvom ili hotelijerstvom, ali ima veze sa pristupom poslovanju i tretmanu klijenata/gostiju.

Krenimo od početka: pošto živim sam i koliko-toliko znam da obavljam sve kućne poslove (naučio sam to kako ne bih zavisio od mame i tate, što ne znači da NEĆU prihvatit njihov poziv na ručak/večeru), odlučio sam da se rešim jednog koji ne mogu da podnesem – peglanja. Peglanje ne mogu da smislim, naročito ukoliko su košulje u pitanju.

Tu dolazimo do malog problema, jer imam veliki broj košulja i nosim ih svakodnevno, kao i u svakoj poslovnoj prilici. Na jednom od tih ručkova, majka me je pitala kako se snalazim sa peglanjem košulja, na šta sam ja zatreptao okicama i rekao: „Pa znaš mama… Baš mi se nakupilo jedno 10tak košulja… Mrzelo me je da peglam…„, očekujući: „Pa donesi kod majke da ti opegla…„(nisam tvrdio da volim sve te kućne poslove koje većina ljudi uzima zdravo za gotovo)

Umesto toga, dobio sam odgovor koji je poslužio kao inspiracija za ovaj članak – „Imaš u kraju 3 radnje koje rade hemijsko čišćenje, mislim da nude i peglanje košulja i čula sam od xxxx da je X odlična!„. (namerno ne navodim imena)

Naoružan ovim informacijama, otišao sam do prve, visoko preporučene. Ulazim unutra i vidim radnicu koja se prilično dosadjuje i odgovara na poruku – jer nemaju previše posla.
„Sačekaj samo sekund.“ (izmedju redova: dok odgovorim na poruku). Upitao sam da li peglaju košulje i dobio (nevoljan) potvrdan odgovor. Upitao sam onda koja je cena i dobio odgovor – 110 dinara.

Drugim rečima 1 euro (zaokružujemo). Upitao sam da li imaju možda neki popust u na količinu, jer bih u proseku donosio izmedju 7 i 12 košulja nedeljno. (7 do 12 eura)

„Pa zavisi koja količina.“
„Od 7 do 12 košulja nedeljno.“
„Ne verujem, već su nam niske cene, ali morate sa vlasnikom o tome, dolazi posle 3.“
„Hvala Vam puno na informacijama, dovidjenja!“

Oko 4 sata sam ponovo otišao do iste radnje i postavio ista pitanja vlasniku, ključni delovi razgovora:

„Mene konkretno zanima da li možete da mi izadjete u susret, jer su Vas preporučili, a zainteresovan sam za peglanje košulja.“
„Zavisi kako.“
„U proseku bih nedeljno koristio vaše usluge za 7 do 12 košulja, pa me zanima da li biste možda mogli da mi izadjete u susret i da mi donekle olakšate – finansijski, u vidu nekog popusta na količinu – recimo jedna besplatna košulja na svakih 5.“
„Ne, to je mala količina.“
„U redu, da li bismo onda to mogli da napravimo neki dogovor da to bude na svakih 10 košulja jedna besplatna.
„Ne, to nam je baš mala količina.“
„Razumem da je to mala količina, ali mene tih 7 do 12 košulja na nedeljnom nivou košta, 7 do 12 eura, puta 4 nedelje mesecno to mi je izmedju 28 i 48 eura na mesečnom nivou. Puta 12 meseci godišnje, to mene košta izmedju 340 i 550 eura. Ta jedna košulja mi smanjuje troškove za 10% na svakih deset kosulja, ili 20% na svakih pet, na godišnjem nivou. Vi u svakom slučaju dobijate preko 250 eura prometa na godišnjem nivou u najgorem, a preko 450 u najboljem slučaju. Osim toga, pretpostavljam da ću biti zadovoljan Vašom uslugom, pa bih Vas preporučio dalje, jer sam ja čuo za Vas preko nekoga ko Vas je preporučio.“ – izveo sam kompletnu računicu, u nadi da će shvatiti moju poziciju i činjenicu da upravo gleda u 250-450 eura koje neko želi da mu ostavi.
„Ma neeee, to je nama mala količina.“
„Pa u tom slučaju, ne bih Vas više zadržavao, pretpostavljam da će mi jedna od ove druge dve izaći u susret. Hvala Vam na vremenu, dovidjenja.“
„Dovidjenja.“

Stvano se trudim da budem izuzetno pristojan kada pregovaram o poslu, jer iako je ovo Srbija, gde je mnogo češćo slučaj da vas ljudi tapšu po ramenu i sa sistemom „Š’a pijes?!“, naučio sam da vas ljudi uglavnom poštuju ili se barem upristoje ukoliko ste „na note“, odnosno ono što se na engleskom kaže „Prim and proper“.

Vratimo se analizi ovog pregovora i toksičnoj poslovnoj politici:

- Ja sam osoba koja želi da koristi njihove usluge
- Oni žele da ostvare što veći profit
- Ja želim da platim što manje, a da dobijem što bolju i kvalitetniju uslugu.
- Naše dve ideje su dijametralno suprotne, drugim rečima, treba potražiti kompromis

Objasnili smo motivaciju, predjimo na kompromis:

- Moja fleksibilnost se ogleda u želji da sam smanjio svoje zahteve za 50%, odnosno bio sam voljan da smanjim svoj predlog sa 20%, na 10%.
- Nasuprot tome, oni nisu pokazali nikakvu fleksibilnost i od samog početka su stajali iza svoje mantre „To je nama mala količina.“
- Pridržavajući se svoje mantre, oni su uspeli ne samo da oduzmu sebi tih 250-450 eura prometa na godišnjem nivou, već su uspeli da naprave jedno negativno iskustvo – demonstrirajući da nisu dobri poslovni pregovarači i da im uopšte klijenti/mušterije nisu bitne. Oni kao PRUŽAOCI USLUGE, ne rade sa ODEĆOM, već rade sa LJUDIMA.

Na kraju, dolazimo do najtoksičnijeg dela – oni ne poseduju monopol, u okolini se nalaze TRI radnje koje se bave hemijskim čišćenjem i na moju konstataciju da će mi jedna od njih sigurno izaći u susret – kao i činjenica da sam upravo poneo mojih 250-450 eura sa sobom, oni reaguju sa dovidjenja.

Apsolutno je nebitno koliko dobro poslujute, ovakav pristup je NEPRIHVATLJIV. Svaki klijent/gost, svaki put mora da ima osećaj da je dobio VIŠE nego što je platio, makar i to bila jedna košulja na svakih pet ili deset. Ovako se pravi pozitivno iskustvo i „word of mouth“, besplatni marketing koji je neprocenjiv.

Epilog: u prvoj sledećoj radnji, koja se nalazi u mojoj zgradi, ne samo da su mi izašli u susret i dali mi jedno besplatno peglanje na svakih pet, već me to zadovoljstvo košta 80 dinara po košulji.

Zaštićeno: Samo za članove: Hotelski časopisi

Ovaj sadržaj je zaštićen lozinkom. Da biste ga videli, molimo vas da unesete svoju lozinku ispod:

Ugovorena saradnja između Univerziteta Singidunum i hotela Metropol Palace

Dana 11. oktobra 2012. godine potpisan je Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji između hotela Metropol Palace i Univerziteta Singidunum. Ovim Sporazumom, koji su potpisali generalni direktor hotela Metropol Palace Gerasimos Perdikaris i rektor Univerziteta Singidunum prof. dr Milovan Stanišić, regulisani su raznovrsni oblici saradnje od obostranog interesa, koji uključuju zajedničke aktivnosti vezano za osnovne, master i doktorske studije, naučno-istraživački rad i za organizaciju profesionalne prakse.

Potpisivanju Sporazuma prisustvovali su rektor Univerziteta Singidunum, prof. dr Milovan Stanišić, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju prof. dr Slobodan Unković, dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment prof. dr Krunoslav Čačić i prodekan za nastavu Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment prof. dr Radmila Živković.

Delegacija Univerziteta Singidunum u poseti novootvorenom hotelu

U toku prve godine saradnje, profesionalnu praksu u trajanju od 3 ili 6 meseci će proći više od 100 studenata Univerziteta Singidunum. Selekcija će biti izvršena na osnovu uspeha na fakultetu, interesovanja za praksu u hotelu Metropol Palace i intervjua sa menadžerima različitih sektora. Najboljima će posle prakse biti ponuđeno zaposlenje u hotelu.

Direktor hotela „Metropol Palace“ Gerasimos Perdikaris (levo) i rektor Univerziteta Singidunum prof. dr Milovan Stanišić

Direktor hotela Metropol Palace Gerasimos Perdikaris je, u obraćanju svim prisutnima, naglasio da mu je čast što uspostavlja saradnju sa najprestižnijim privatnim univerzitetom u Srbiji, kao i sa renomiranim profesorima sa Univerziteta Singidunum. Rektor Univerziteta Singidunum prof. dr Milovan Stanišić se osvrnuo na tradiciju, ugled i prepoznatljivost koje poseduje hotel Metropol Palace i istakao njegovu važnost u obogaćivanju turističke ponude.

Izvor: Singidunum

Motiv – najvažniji deo slagalice

Često čitam citate, jer to volim. Ne retko mi se desi da u moru tih floskula pronađem novu motivaciju. Zbog čega je to važno?? U poslednje dve i po godine, cela moja životna filozofija se naglo promenila. Shvatio sam šta znači ta krajnje izlizana reč motivacija i koliko može da pokrene čoveka. Ljudi je pronalaze u različitim stvarima, što je i logično jer se rađamo različiti. Pokušaću da kroz svoj primer objasnim zbog čega je ona važna i zašto je uvek treba iznova tražiti.

Bio sam dobar đak u osnovnoj i najblaže rečeno prosečan đak u srednjoj školi. Uspeh je pokazivao malo bolje stanje, ali ne i realnu sliku mog znanja i angažovanja. Kao i većina mojih drugova imao sam neopisivu količinu energije koja je u mom slučaju bila usmerena u krajnje pogrešnom pravcu. Hteo sam da isteram svetsku pravdu i da pokažem kako sam pametniji od svih autoriteta koji su mi se nametali. U tom trenutku smatrajući da je svuda bolje nego u našoj državi, hteo sam da upišem fakultet u Holandiji. Zapravo, u svom vrlo površnom i neracionalnom razmišljanju, delovalo mi je da je to jedina šansa za novi početak. Sada, smatram da su šanse svuda oko nas, ali da je potreban izvestan napor i trud da bi one izašle na površinu. Primetio sam da veliki broj ljudi ne želi da izadje iz  zone komfora i da je spremno da za situaciju u kojoj se nalazi traži krivca u svojoj okolini, ne uočavajući sebe samog.

„It’s not that I’m lazy, it’s that I just don’t care.“

Svoj način razmišljanja sam počeo da menjam od kada sam upisao fakultet. Počeo sam mnogo da čitam i još važnije, da razmišljam dok to radim. Imao sam sreću da su reakcije na moje angažovanje od strane ljudi sa fakulteta bile jako pozitivne, iako nisam učio da bih se nekome dopao. Ni jedan ispit, ni jedan dan ili zadatak na praksi nisam radio očekujući da će mi se neko za to odužiti ili nagraditi. Jako je važno da svi mladi ljudi što ranije shvate da im se šanse neće pružati same od sebe, već da do njih moraju doći, ali da taj proces traženja svoje šanse ne shvate kao opterećenje, već kao realnost od koje ne treba bežati. Zbog toga, kao ključ onoga što bi moglo da pokrene ljude vidim u motivaciji, koja naravno za svakog predstavlja nešto drugo, i koja se krije oko nas.

„Ne postoji osoba koja nije sposobna da uradi više od onoga što misli da može“.
- Henri Ford

Autor: Dušan Borovčanin

Work and Travel – korak u karijeri

Poslednjih godina medju studentima hotelijerstva, turizima ali i drugih univerziteta veoma je popularan program kulturne razmene pod nazivom Work and Travel USA, program sezonskih poslova u hotelima, restoranima, zabavnim i nacionalnim parkovima, marketima, kazinima, bazenima, širom Sjedinjenih Američkih Država. Program uključuje četiri meseca rada i mogućnost da se iskoristi peti mesec za putovanja po Americi.

Mišljenja su podeljena, kao i iskustva onih koju su učestvovali na programu. Ukoliko planirate da ovo ili neko od naradnih leta provedete radeći sezonske poslove jako je važno da budete dobro informisani i odaberete proverenu agenciju ali i posavertujete se sa onima koji su već učestvovali na programu.

Za studente hotelijerstva ovaj program, osim velikog životnog iskustva, podrazumeva i sticanje internacionalog iskustva u struci, koje u odredjenom trenutku naše karijere može biti konkurentska prednost. Naravno, samo ako ovom programu tako i pristupimo, kao uzlaznoj stepenici u karijeri i damo svoj maksimum, koji se uvek ceni. Evo i nekoliko saveta koji mogu biti korisni, na osnovu mog prošlogodišnjeg iskustva kao i iskustva mojih kolega:

  • Ne očekujete previše. Za rad u ugostiteljskim objektima u SAD putem ovog programa, od vas se ne očekuje da imate zavidno iskustvo i znanje, te su samim tim u pitanju niže pozicije i niste u mogućnosti da napredujete.To ne znači da od ovog programa ne treba iskoristi maximum. Naprotiv. Samo uvek imajte u vidu da se je u pitanju work and travel program sezonskih studentskih poslova i ne očekujte previše, ni zarade, ni priznanja. Smanjite očekivanja, manje su šanse da ćete se razočarati.
  • Ostavite dobar prvi utisak na poslodavca. Kako urednim i poslovnim izgledom tako i informisanosću.Istražite putem interneta ponudu ugostiteljskog objekta u kojem planirate da radite, saznajte što više detalja i ne stidite se da ih prezentujete poslodavcu, već prilikom prvog susreta.Tako ćete pokazati svoju posvećenost poslu, odgovornost i ostaviti dobar prvi utisak.I da ne zaboravimo:Imamo samo jednu šansu da ostavimo dobar prvi utisak.
  • Iskoristite svoje iskustvo i znanje. Kao i u svemu ostalom ono je vaša prednost. Primenite ga svakodnevno u svom poslu, ali i prilagodite standardima i zahtevima koji se od vas traže.
  • Gradite dobara odos sa kolegama i nadredjnim. U ugostiteljstvu se uvek napominje važnost timskog rada. Raditi u multinacionalnom timu studenata, medju kojima ima i onih koji nisu iz ove struke svakako je veliki izazov. Naoružajte se strpljnjem, budite spremni da pomognete, ali i da tražite pomoć ukoliko vam je potrebna i izbegavajte nesuglasice, a ako i dodje do istih potrudite se da ih zrelo prevazidjete i konsultujete nadredjene.
  • Preuzmite inicijativu. Ne čekajte da Vam poslodava skrene pažnju na stvari koje treba uraditi. Prihvatite se svakog zadatka, čak i onog koji u datom trenutku možda nije u opisu vašeg posla.To je ono što poslodavci, ali pre svega gosti najviše cene. I to kao hotelijeri ne smemo da zaboravimo.
  • Budite inovativni. Iznenadite goste orginalnim pristupom, nadmašite njihova očekivanja i obratite pažnju na detalje. Oni se naviše cene, ali i nagrađuju. Takodje, takvim pristupom učinićete i sebi posao lakšim i zanimljivijim.
  • Učite i posmatrajte. Ugostiteljstvo u Sjedinjenim Američkim Državama se razlikuje od našeg.Ima svojih prednosti ali i svojih mana. Uočite ih. U ovom poslu jako je važno da učimo od drugih, kako treba raditi ali i kako ne treba raditi.
  • Tražite preporuku. Nakon odrađene sezone, ne ustručavajte se da svog poslodavca zamolite da vam napiše preporuku, kao i pismenu potvrdu o obavljenom radu, koju ćete moći da iskoristite prilikom sledećeg apliciranja za posao u struci.

Svim kolegama koji će, kao i ja, ovo leto provesti u Sjedninjenim Američkim Državama želim srećan put, lep provod i puno uspeha.

„If you wish to travel far and fast, travel light. Take off all your envies, jealousies, unforgiveness, selfishness and fears.“ – Glenn Clark

Autor: Jovana Ilic
View Jovana Ilic's profile on LinkedInView Jovana Ilić's profile on Google+

Future Hospitality Leaders: prvih šest meseci

Jovana i Vlada sa III godine Visoke hotelijerske škole i Zina sa Departmana za poslediplomske studije Univerziteta Singidunum upoznali su se krajem 2010. preko studentskog udruženja „Mladi za turizam“, gde su Jovana i Vlada odmah po učlanjenju predložili stvaranje tima za hotelijerstvo. Iako je inicijativa brzo privukla kolege sa brojnih obrazovnih institucija, zbog njihovog odlaska na „Work&Travel“ program u SAD i reorganizacije udruženja, tim je obustavio rad.

Ponovo su se okupili na jesen, na VIII forumu menadžera hotela, gde se pojavio i Žarko, student IV godine Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment sa kojim ih je povezala ljubav prema hotelijerstvu. Već narednog dana, na prvom Srpskom turističkom i poslovnom forumu, pao je dogovor o pokretanju zajedničkog bloga. Od tada do danas prošlo je šest meseci, a naša grupa, koju je Vlada neskromno krstio Future Hospitality Leaders, postala je platforma za razmenu iskustava, unapređenje znanja i isticanje stavova, razmišljanja i ideja studenata hotelijerstva.

Redovnim objavljivanjem autorskih tekstova i prenošenjem odabranih vesti iz hotelijerstva, Future Hospitality Leaders blog je sa početnih pedesetak jedinstvenih pregleda dnevno došao na preko 200, i početkom maja prešao brojku od 20.000 pročitanih tekstova. Istovremeno, naš rad i zalaganje prepoznati su kako od strane institucija na kojima se obrazujemo, tako i od strane predstavnika privrede, pa smo bili uključeni u brojne aktivnosti usmerene na razvoj našeg sektora i edukaciju postojećih i budućih hotelskih i ugostiteljskih kadrova.

Planiramo da u narednom periodu postanemo još bolji i još relevantniji izvor informacija vezanih za hotelijerstvo i izuzetno nam je drago što će nam u tome pomagati Dušan Borovčanin, kolega sa II godine Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment. U kojoj meri ćemo u tome uspeti pokazeće vreme – kako je rekao Andrić – od svih kritičara najveći, najgenijalniji i najnepogrešiviji.

Hvala što ste uz nas,
Vaše kolege Jovana, Vlada, Zina i Žarko

Kandidati za posao i njihov tretman

Prelistavajući naslove na LinkedIn-u danas, naleteo sam na jedan članak u kojem sam se pronašao.

Naime, verujem da ste svi do sada aplicirali na neko radno mesto, da li u vidu prakse, nekog sezonskog ili možda volonterskog posla. Isto tako, verujem, da su vas odbili. Ukoliko nisu, trebalo bi da vas odbiju, barem jednom, zbog vašeg iskustva.

U ekonomskoj situaciji, da ne kažem krizi, pošto mi za drugačije stanje – ne znamo, ljudi koji su zaduženi za prijem CV-eva doživljavaju jednu posebnu vrstu zamora. Prosto, istrošili su se usred velikog broja ljudi koji apliciraju za istu poziciju.

Pozicija koja je ranije dobijala 30 prijava, sada dobije i preko stotinu. Napraviću ovde malo digresiju, jer ukoliko je neko od vas radio u ugostiteljskom objektu duže vreme, iskusio je tip zamora o kojem pričam. Zamor kada vam gosti postanu smetnja i rad sa njima napor, meni se dogodilo par puta kada radim duže vreme bez prestanka, baš to i kad osetim taj zamor, napravim pauzu.

Oni doživljavaju nešto slično, ali nemaju taj „luksuz“ da naprave pauzu, jer imaju odredjeni vremenski period u kojem tu poziciju moraju popuniti.

Samim tim, osobe koje šalju CV-eve, polako doživljavaju dehumanizaciju i postaju samo brojevi i komadi papira ili file-ovi. Ovo može biti pogubno, jer slično nezadovoljnim ili ljutim gostima, ove osobe imaju prijatelje i njihovo loše iskustvo će čuti nekoliko bliskih osoba. Koje imaju još nekoliko bliskih osoba…

„Dobra vest se daleko čuje, loša još dalje!“ u ovom primeru, kao i u restoranskom poslu, poprima svoj pravi oblik. „Ma pusti ih, prijavio sam se tamo za posao, ništa nisu ni odgovorili. Ko zna kakvi su kad neće ni da odgovore.“ – najčešči primer.

Na nedavno održanom skupu u Njujorku, predavači iz svetskih HR agencija, su održali nekoliko predavanja na ovu temu i ovo su njihova zapažanja kao i svojevrsna pravila:

1. Know My Value - Znaj koliko vredi moje iskustvo

Iskustvo kandidata koji je dobio posao je merljivo i treba ga imati u vidu. Isto važi i za osobe koje možda nisu dobile posao, a na to se odnosi pravilo broj dva.

Ovde treba da merimo „turn-over rate“, odnosno koliko brzo se menja broj zaposlenih, a hotelijerstvo je poznato po velikom obrtu istih, naročito početnih pozicija (entry level positions).

2. Hear Me Now – Saslušaj moje iskustvo

Poslodavci bi trebalo da pitaju kandidate koji apliciraju za posao, da na kraju popune upitnik. U jednom od primera, naveli su kompaniju koja garantuje da će osobe koje apliciraju dobiti odgovor u roku od 20 dana.

Posle 20 dana, kompanija šalje e-mail kandidatu, u kojem ih pita da li su dobili odgovor, makar i bio negativan.

Opet ću napraviti jednu digresiju: Ne znam da li ste ikada bili u prilici da pošaljete CV i da čekate, a odgovor nikako, ili uopšte, ne stigne. Ja jesam i moram da priznam da je čekanje jedno veoma frustrirajuće iskustvo. Još je gore ukoliko taj odgovor uopšte ne stigne.

Prošle godine sam bio u prilici da pošaljem CV na pet-šest, različitih adresa, samo od jedne sam dobio odgovor, koji, iako negativan, je bio veoma prijatan. Odjednom, nisam bio „još jedan“ CV za njih.

Ok, rekli su mi da trenutno ne uzimaju internacionalne studente i zahvalili su mi se na interesovanju. Taj odgovor mi je omogućio da tražim dalje i da uopšte ni ne pokušavam na toj lokaciji sa tim lancem. Olakšali su mi posao i bio sam im zahvalan, iako su me odbili.

3. Walk in My Shoes – Iskusi isto što i ja

Ljudi koji postavljaju oglase za posao, često nemaju uopšte uvid u to kako izgleda sam proces apliciranja.

Samo 53% zaposlenih u HR-u, na rukovodećim pozicijama, su poslali CV svojoj kompaniji, kao test.
Ovde je reč o nekim od najboljih svetskih HR kompanija, kao i najvećim hotelskim lancima i opet je samo polovina upoznata sa tim na šta liči NJIHOV proces apliciranja za posao.

4. Answer Truthfully – Predočite tačne podatke

Opet ću ovde krenuti sa svojim iskustvom: Kolega me je preporučio za jedan objekat, upitao sam ga da li može da mi da neki podatak više, na šta me je on uputio na osobu zaduženu za osoblje. Ta osoba mi je preko telefona odgovorila sa „U zavisnosti od iskustva, zavisi i zarada.“ i to je bilo to.

Sa jedne strane, to je u redu, ali sa druge, to mi već govori da imaju odredjene granice preko kojih zbog mog iskustva ili nedostatka istog, najverovatnije neću moći da predjem. Kada sam konačno došao na razgovor, saznao sam da nema veze sa iskustvom, već da je fiksna tarifa u pitanju, jer bih radio preko omladinske zadruge – u startu su me slagali i izgubili dobar deo kredibiliteta. Pravilo pet govori više o tome.

Nasuprot tome, kompanija kao što je Wells Fargo, na svom website-u poseduje minimalne i srednje plate na godišnjem nivou u zavisnosti od pozicije i iskustva.

Ukoliko gledamo dalje, kompanija TiVo, poseduje grafikon koji pokazuje na koji način kandidati najčešće dobijaju posao – u skoro polovini slučajeva, to je po preporuci nekog od zaposlenih u kompaniji. Ovo je fenomenalan potez, jer osoba koja STVARNO želi da dobije posao, zna da treba da nadje osobu koja radi u kompaniji i da dobije njihovu preporuku.

Siguran sam da ste čuli za mesta u Beogradu gde možete da počnete sa radom samo ukoliko „nekoga znate“, u ovoj kompaniji je princip sličan, osim što su oni to i objavili.

5. Deliver What you Promise - ispunite ono što obećate

Ukoliko kažete kandidatima da ćete ih kontaktirati za 20 dana, uradite to.

Ukoliko im kažete da plata zavisi od iskustva, nemojte promeniti priču i reći da je ipak plata fiksna.

Ukoliko kažete da proces apliciranja jednostavan i da traje „samo“ dva minuta, potrudite se da stvarno i traje dva minut, a ne 20.

Ukratko, nemojte obećavati ono što ne možete da ispunite, osim poslovnog, to bi trebalo da se odnosi i na privatni život.

Sporazum o saradnji Univerziteta Singidunum sa partnerima na Zlatiboru

Dana 19. aprila 2012. godine potpisan je Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između rektora Univerziteta Singidunum prof. dr Milovana Stanišića, direktora Turističke organizacije „Zlatibor” Darka Đurovića i generalnog direktora Hotela „Palisad” Vojisava Janjića.

Potpisivanju Ugovora prisustvovali su direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju prof. dr Slobodan Unković i dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment prof. dr Krunoslav Čačić.

Ovom saradnjom Univerzitet Singidunum želi da doprinese unapređenju obrazovanja, razvoju nastavnog kadra, kao i da pruži studentima mogućnost da obavljaju stručne prakse u sektorima Turističke organizacije „Zlatibor” i Hotela „Palisad”. Turistička organizacija „Zlatibor“ i Hotel „Palisad” obezbeđuju prostorije za obrazovanje i praksu studenata Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment, kao i potrebe unapređenja rada ovog centra.

U školskoj 2011/2012. godini otvoren je DLS centar na Zlatiboru za oblast turizma i hotelijerstva. U prvu generaciju upisano je 45 studenata od kojih je 15 već zaposleno u turističkoj privredi Zlatiborskog okruga. U toku je priprema za upis druge generacije studenata.

Izvor: Singidunum

Austrijsko srpski program osnovnih studija iz oblasti turističkog menadžmenta

Od školske 2012/2013 godine na Univerzitetu Singidunum počinje novi austrijsko-srpski program osnovnih studija iz oblasti turističkog menadžmenta, koji je organizovan u saradnji Univerziteta Singidunum i austrijskog univerziteta primenjenih nauka IMC Fachhochschule Krems.

Nastava će se izvoditi na engleskom jeziku, uz upotrebu strane literature, po studijskom programu IMC Fachhochschule Krems, čime se obezbeđuje da znanje studenata programa koji diplomiraju u Srbiji bude jednako znanju studenata koji diplomiraju u Austriji, kao i da uslovi za rad i profesionalni razvoj budu u skladu sa evropskim standardima.

Studijski program je osmišljen tako da student, uz akademsko teorijsko znanje koje stekne na programu, savlada i poslovne veštine pomoću kojih će biti osposobljen za rad u realnom poslovnom okruženju.

Univerzitet IMC Fachhochschule Krems

Studijski program „turistički menadžment“ traje tri godine ili šest semestara. Tokom studija planiran je jedan semestar studentske prakse (četvrti semestar) u jednoj od brojnih stranih ili domaćih kompanija sa kojima postoji ugovor o saradnji. Praksa obezbeđuje studentima da ostvare kontakt sa potencijalnim poslodavcima i povećaju sebi šansu za zaposlenjem u odabranoj kompaniji odmah nakon studija. Takođe, studenti imaju mogućnost da, ukoliko žele, učestvuju u studentskoj razmeni tokom trećeg ili petog semestra. Troškove puta i života tokom razmene student plaća sam.

Broj studenata koji će biti primljen na prvu godinu je ograničen i iznosi 50.

Izvor: Singidunum

Novi studijski program turizma na engleskom jeziku na Univerzitetu Singidunum

Dana 15. marta 2012. godine potpisan je Ugovor o akademskoj saradnji između austrijskog univerziteta primenjenih nauka „IMC Fachhochschule Krems i Univerziteta Singidunum, kojim je dogovorena zajednička realizacija trogodišnjih osnovnih akademskih studija na studijskom programu „menadžment u turizmu i organizacija slobodnog vremena“.

Ugovor koji su potpisali predsednik IMC Fachhochschule Krems prof. dr Heinz Boyer i rektor Univerziteta Singidunum prof. dr Milovan Stanišić ima za cilj da doprinese pripremi studenata za međunarodnu karijeru, mobilnosti studenata, podržavanje saradnje između poslovnog sveta i akademske zajednice kao i promovisanje partnerstva između država na nivou univerzitetskog obrazovanja.

Nastava akademskog programa, koji će biti realizovan nakon potpisivanja Ugovora, izvodiće se na engleskom jeziku na osnovnim studijama i na master studijskom programu. U realizaciji ovog programa učestvovaće nastavnici oba univerziteta, a diplomirani studenti će dobili diplomu IMC Fachhochschule Krems i Univerziteta Singidunum.

Univerzitet IMC Fachhochschule Krems

IMC Fachhochschule Krems je osnovan 1994. godine i ima zvaničnu akreditaciju Ministarstva obrazovanja i nauke Austrije, a glavni ciljevi samog Univerziteta su primenjena istraživanja u oblasti preduzetništva, turizma i zdravstva. Univerzitet Singidunum je prvi privatni univerzitet koji je akreditovan prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, a svi studijski programi su prilagođeni potrebama poslovnog okruženja. Saradnja sa univerzitetom IMC je samo nastavak uspešne međunarodne saradnje koju Univerzitet Singidunum ostvaruje sa preko dvadeset visokoškolskih institucija iz Evrope i SAD.

Samom potpisivanju ugovora prisustvovali su pored predsednika prof. dr Heinza Boyera i prorektor prof. dr Karl Ensfelne, direktor Transnacionalnog programa IMC Fachhochschule Krems dr Kristina Juen, zamenik Ambasadora Austrije Wolfgang Wagner, kao i komesar za spoljnu trgovinu Austrije Andreas Haidenthaler, dok su Univerzitet Singidunum predstavljali pored rektora prof. dr Milovan Stanišić i direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju prof. dr Slobodan Unković, Direktor departmana za strane studije prof. dr Milan Milosavljević, rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević, kao i direktor projekta docent dr Svetlana Stanišić.

Izvor: Singdiunum

Create a free website or blog at WordPress.com.
The Esquire Theme.

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.992 drugih pratioca